Sorry, but Harleem is a part of Europe

Mala bila Tvrdjava mog grada za one želje da pevaju, kidaju žice, ljube po budžacima i udare recku još jednom Nišville festivalu.

Mala, mala, skupila i dala.

Duh sveti i čovek prokleti.

A ja?

Stigla da budem sve u jednom danu. Furija i Dika, desperadoskinja i vozdignuta. Bez vode, struje i interneta, kombinovano, da ne dosadi slučajno. Tuširala se kod best frenda, pre toga bazdila tvorovski prkosno i psovala po kući sistem koji drži Orvelova farma. Da sam nindža samo na jedan sat da pobijem go*na i gotova stvar. Kvar isti, mesto isto, fekalije iste. I? Ode bes sa prvim mlazom vode.

I praskom otvorene konzerve piva. Prodam se dok kažeš piksla.

Pozitivu vraćaju na normalu majstori zvuka. Cupkam uz Alpha Blondy i stihove koji veličaju nekog tamo istočnjaka koji je veličao emociju. Onu najčistiju. Glupi smo. Povodljivi smo.  Ljudi smo. Čitamo redove koji nam povladjuju ili nas bodu. A isti smo. Dva oka, dva ušesa, jedan nos, jedna usta, jedna glava (obično puna junk imejlovima).

Kratko mislim. Pitam se, ponekad, da nisam Morzeova azbuka? Beleške hvatam na bilo koji dostupan način i kažem Vam: Beležite ono što prhne pred san. Ako stignete.

Ako ne, računajte na svoju izuzetnu moć memorisanja. 

Potpisnik ovih redova piše gde stigne. Najčešće u memo aplikaciji na telefonu. Najbrže i najbliže sredstvo, jbg. Ima i papirnih dokaza. Iskopanih izmedju Past Perfect-a i Modal Verbs-a.

(Iskopano)

“Prostreš me… Na tvoj mekan pogled kao trofejnog belog medveda odstreljenog istim oružjem. Pravim se mrtva. Žmurim. Ćutim. Samo ti gazi pamučnim rečima umorna ledja od nošenja tudjih osuda.”

(dublje kopano)

“Nalete misli kao krdo bizona pa bi da pišu. Ma nemojte? Kome? Ne može. Zbog maliganskih razloga nije preporučljivo imenovati primaoca. Ne prosipaj vodu na gorući plamen. Ja sam taj element koji tinja i kad je prekriven hadvaovskim jorganom od najfinijeg, nebeskog tkanja. I sanja. A oči broje te lične tinjalice na plafonu ove lopte. Jedna, dve… hiljadudvestamilionskihbilionskih, neonskih tački za svaki trenutak koji broji večnost.”

Ispred kioska prošlost opet vreba svojim dredovima.

“Where are you from?”

“Jamaica!”

Na kilometar da ga prepoznaš. Čokoladiran, duge, uvrnute lokne, poseban akcenat i širok osmeh. K’o Gipsy iz Kusturičinog filma.

Pitam ga da li ima svirku i sledeće večeri. Ne, biće u Austriji na sledećem festivalu.

Pu!

Da sam ptica da ih pratim.

“Kao da je meni malo jedan pevac sa izgubljenim satom na ranču, nego me i ovde progoni ceo hor Sarandskih kikereza, od obale do tvrdjave.”

Kada ne znaš kako da posvadjaš ljude daj im nekoliko Bogova i ne zaboravi rogove za suprotnost. 

I obavezno!

Osećaj pripadnosti u obrnutom smeru.

Ništa od ovog ne važi bez background muzike.

P.S. Greška u duplikaciji samoglasnika je namerna.

Harleem, Holland

carte

 

 

Advertisements

9 thoughts on “Sorry, but Harleem is a part of Europe

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s