A za salatu: kolači, ‘leba nema

Pre par godina na jednom od putešestvija sa mojom sestrom Od Severa, crkle nožice na koferu. On živ i zdrav, samo je postao nestabilan za upotrebu. Od svih položaja preferira ležeći, ko ne bi?

Opet došlo vreme da se družimo narednih desetak dana i ja se setim problema. Izgleda da ih se setimo samo kad moramo. Gledam tu pravougaonu kutiju za transport kratkotrzajnih potrepština, gleda ona mene tužno upirući u preostali šraf na skinutim nožicama. Mora da se cvikuje i podupre novim, sijajućim zavijucima sa maticama (šajbne zaboravila). Opet problem, motorcangle slabe za čudno snažno parče metala.

I šta ću, strpam noge koferove u tašnu, prvo kod zubara pa na pijacu, gde osim voća, povrća ima i igla i lokomotiva. Ima i jako muško namrgodjeno sa odgovarajućom alatkom. Al’ ljuto namrgodjeno. Rekla mi komšinica kod koje pazarim djindjuve da je baksuz nevidjeni i da će verovatno da me odbije. E pa, nije. Uze mi iz ruke noseći elemenat i iz trećeg puta cviknu šraf. I ne naplati. Zahvalila se prisećajući se izreke “Lepa reč i gvozdena vrata otvara”.

A kofer? Eno ga stoji i čeka komandu na gotovs.

Ljudi spakovali leto u teglu, ja otpakovala kupaći i krila.

Izmedju paprika i paradajza smestilo se par tezgi sa knjigama. Ništa oko da uhvati. Osim jednog ćoška gde su Tolstoj, Igo i ostali slični njima. Dok u sebi vagam Rusiju i Francusku čujem prodavačicu: “Izašla nova knjiga NećuNiImeDaJojSpomenem.” Nagon za izbacivanjem stomačne sadržine nakon posete zubaru još više se pojačao. Ne znam da li su ružniji naslovi ili njihove eksplicitne slike na koricama. Gundjam glasno. “Nećete verovati koliko se dobro prodaju.” Neću i ne želim. Biram Francusku revoluciju i Robespjera u inat svim nus proizvodima rakove, višedecenijske, unatraške kolovodnice.

Podmladak nam zaslinio u čast dolaska jeseni. Pitam Andju:

“Da li želite da Vam pošaljem Dobru Vilu za popravku nosića?”

Petogodišnje dete smeje se onim smehom “to je samo kobajagi”.

(Ja poražena. Znači zbogom, Deda Mraze.)

“Neeee, evo još malo i gotovi smo, Laza i ja!”

Tntknjiga

 

 

 

Advertisements

4 thoughts on “A za salatu: kolači, ‘leba nema

  1. Bolje da te ismejao ovde, nego da, ne sluteći da ga je prerastao, u kuću dovedeš pijačnog vodoinstalatera preobučenog u Deda-Mraza. Reci hvala svakom iskustvu. I slušaj podmladak!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s