Carpe Noctem

Hit the road, Jack. 

Ne znam koliko sam puta udarila petom o asfalt. Znam da nije dovoljno i da traži još i još. Da ljudi zamiču iza mog vidokruga toliko brzo da im imena ne zapamtim. Ono što ostaje je slika. E sad, ta slika ume mirisati, pevati ili koketirati.

Ta slika može imati oči ili odredjeni stav koji ti se ureže u pamćenje. Čak i u slučaju da znaš koliko je nemoguće ponovo je uhvatiti u frejm.

Reč “nemoguće” intrigantna je sama po sebi. Izaziva te na dvoboj i pruža pištolj sa odvuglim metkom.

Pucaš, ne znajući šta ti je meta i koliki ti je domet.

Hoćeš li pogoditi ili biti pogodjen.

Ogrnuti se džemperom i natući kapuljaču dok brojiš poslednje metre pre ulaska u stanicu.

Kada te ponese euforija mase i piće na račun kuće pa zapevaš ono što ni u snu ne bi izustio na sav glas. Da si jedinac, da si želeo vetar otvorenog mora a zapahnuo te obrtaj železničkih šina i da jedva čekaš penziju i svoju brodicu. Da bi ostao neženja, da bi patio od amnezije, bar jedan dan ili jednu noć.

Kada ti zapara svileno uvo grub glas a ti promukao radjaš u mukama melodiju zlata vrednu i znaš da vreme je za još jednu turu. 

Kada osetiš strah novopridošlog vremena i mene zamoliš da ne objavljujem uhvaćene trenutke ljudske slabosti.

A nisam pregledala video zapise i nisam sigurna da li hoću.

Neke su stvari samo za tren stvorene.

Poput zvezda padalica. 

Ne stigneš ni želju da zamisliš.

Ponekad su želje bezimene, baš zato što im ni imena ne pomažu u opstanku.

Neka.

To se čuva za pomen prošlom i zdravicu budućem.

Carpe Noctem.

 

Advertisements

8 thoughts on “Carpe Noctem

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s