Nema na čemu!

Pamtiću poslednji decembar po krvnički odradjenom poslu, upali obraznih mišića zbog konstantnog osmeha (deo pravilnika o radu), divnom promuklom tonu svog dubokog glasa, ukočenoj kičmi, umoru, umoru, umoru i nikakvom planu o dočeku neke tamo Nove Godine. Noć kao i svaka druga, ni po čemu se ne izdvaja osim tog jednog broja na kraju. Big deal. Da mi se samo naspavati. Jedina misao.

Zaboravila totalno da sam negde u oktobru zaokružila markerom na mapi memorijskog registra baš taj kalendarski most i slušanje mazurke uz obalu Baltičkog mora. Želju da vidim Gdanjsk besramno ostavila u redu za čekanje bez numerisanog parčeta papira.

Ko zna kad

manirizma vidim rad.

 

 

(Od prvog trenutka zblanuta kopiranom arhitekturom Amsterdama, pitala sam Katri: “Jesi li apsolutno, stoprocentno sigurna da nismo omašile državu od Sopota na ovamo?” “Pfff, bejbe, naravno da nismo!”

Gdanjsk je jedan od gradova koji je pretrpeo katastrofalna bombardovanja tokom WWII. Kada se vodila debata da li vratiti prethodni izgled ili pozvati u pomoć ‘olandesko-flamanske graditelje, mnogi su bili protiv vraćanja na staro iz jednog, jedinog razloga a to je nemački stil gradnje. Bunt naroda, nego šta! Bolje da ličimo na Amsterdam nego na Berlin!”)

Aha.

Dziekuje bardzo! (Hvala puno!)

 

 

(Tvrdoglavo i bez uspeha pokušavam da uhvatim u frejm bar trećinu crkve. Odmaknem se, primaknem, duvam i hukćem do momenta kada shvatim da sam mrav koji stoji ispred dinosaurusa i slika iz “mravlje perspektive”. I žal zbog neprikladne i amaterske opreme praćene tmurnim vremenom.

St. Mary’s Church (Bazylika Mariacka), druga po veličini na svetu, 25K ljudi ‘ladno stane unutra. Čista gotika! Cigla-gotika, tačnije.)

Zaboravila sam još nešto. Da severna švesterka uvek ima rezervni plan u poslednjem, mogućem trenutku. Neku brilijantnu ideju uz par otvorenih stranica za bukiranje smeštaja i prevoza. Da se naradila isto koliko i ja i da je pravo vreme za još jedno “nema na čemu!”

 

Da Vam ispričam odakle nam to NNČ?

Zamislite jednu veselu večeru i goste. Svako od gostiju govori svojim jezikom ali bi da grupno nazdrave univerzalnim i ako može da nije engleski. Posle iscrpnog pregovaranja o usvajanju neke bliske fraze, zevzek medju nama uzviknuo je “Nema na čemu!” Uz salve smeha ostala nam uzrečica kad god kucnemo čaše ili kada nas carinici pitaju odakle se znamo sa nekoliko različitih pasoša.

 

Golden Gate postoji u ovom gradu i nije most.  Postoje i sporedne ulice koje kriju svakojako blago. Kao na primer, taverne. Kašubijske. Dostupne informacije o prevodu samog naziva su toliko različite da ne znam koja je tačna. Na kraju krajeva, nije ni važno, klopa im je carska.

Gdanjsk je takav grad da kada kreneš da otvoriš starinska ulazna vrata nemaš blagu predstavu na šta možeš da nabasaš. U ovom slučaju tridesetitri u jednom: galerija, taverna, Kašubijska (Kašupska, Cashubian) tradicionalna kuhinja, hekleraj, porcelan, keramika, narodna nošnja, metle okačene naopačke, na zidovima mačke, sa zvučnika dopire njihova narodna muzika, folklor “na izvol’te” i svrab mozga da se sazna nešto više o ovom narodu.

 

Ne reklamiram, samo prenosim sopstvene utiske 🙂

 

 

Nema na čemu!

 

 

 

 

 

 

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Nema na čemu!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s