Unazad od devet

Zatekla sebe da češljam sajtove sa horor filmovima. Ali zašto, Tanja, tražiš horore??? Pa još ne možeš da sažvaćeš davno odgledane Koreanske boleštine od filmova. I onaj, kako se zvaše, daaa Ring! Spavala si sa upaljenom lampom mesec dana i proveravala ispod kreveta oklagijom.. dovoljno dugom da te nešto ne ćapi. Slučajno.

Zato što mi je potrebno nešto da me više uplaši nego djak kome piše level 9 a on naučio taman toliko da ga ništa ne razumem osim ..”How to say… uhmmm.. it’s difficult.” Ili slobodna procena potencijalnog budućeg polaznika. Počnem od “How are you?” a mama mu šapuće… “Aima faaaaim”. OoooK. Lupim level 1 jer opcije za minus nema.

Ili mi je potrebno nešto da mi skrene, skrenute mi odavno, misli od trećih slušalica koje ovde ne možeš da zameniš jer je privatnik/zelenaš zaštićen više od kupca/magarca. 

I uspavam se uz “Winchester”.

…

Deset punih godina kako mi blog služi umesto vreće za boks. Šta sam ovde istresla “prašnjave tepihe” k’o predratna, isfrustrirana domaćica, ihaaaa. Ona što je zadojili konstantnim zvocanjem da ćuti, da mora sve da ume, da rečnik ne sadrži “ne mogu” ili “neću”, da žensko umire na nogama, pa i tada ne umre! Ne! Vozdigne se, pristavi ručak i zamesi kiflice. 

…

Ode i deveti.

 

Advertisements