Šta se desilo sa seven?

Negde oko 4 prošle noći čuo se poznati zvuk dobovanja kiše. Prozor je bio odškrinut jer mi je nedostajao svež vazduh. Pored mene plišane igračke, rajf za kosu sa ušima Mini Maus, mačke, razni federi, čarobni štapić kojim nasmejem i odrasle kada požele da proputuju svet, telefon sa kog dopire rock 80’s, činija sa suvim groždjem i dva litra obične vode. Tako izgleda moja noć. Radna.

Spavanje je svedeno taman na toliko da se preživi bez odlaska u hitnu.

Istovremeno željeno za ozbiljan, recimo Merlinov štap, po mogućstvu.

Na demo času Japanac, uredan u izgovoru kao da riba fleke na šporetu. Pitam ga šta mi preporučuje da vidim kada posetim Japan. Tokio nikako! Samo mala mesta i lokalne restorane sa morskim plodovima. Ne mož’ da promašite! U chatboxu (vidljiv samo agentu i meni) demo agent se smeška, kasnije i zvanično zahvaljuje. Devet (demo – prezentacija časa u skraćenoj verziji potencijalnom korisniku kursa) ih je u nizu, bez pauze izmedju. Devet puta dvadeset minuta a pre toga 7 časova regularnih. I prethodna noć. I jutro. Pa eto gde mi nestade seven. 

Prži me adrenalin kada kliknem na “izveštaj” poslednji put pre nego odem na odmor. Samo nekoliko sati pre toga pitala sam se kako ću izdržati, psihički i fizički.

A čovek sazdan od čudnih materija. Izdrži sve bubašvabski.

Dok god ne okači belu zastavu.

Dok god želi.

 

 

Standby mode on.

Dalekoistočni virus obitavaće još neki dan u podsvesti. 

Do prvog graničnog prelaza.

 

 

 

 

Advertisements

5 thoughts on “Šta se desilo sa seven?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s