Osvajanje prostorne zavrzlame

Kada dovedete svoje telo do odredjene granice izdržljivosti ono se, jednostavno, navikne na sve te unutrašnje pomagače da bi preživelo. To se ja tešim zato što sam se osećala loše poslednjih nekoliko dana. Dok ne prizovem sećanje na dogadjaje koji su prethodili ovom mirnom moru. Htela sam da odradim što više da bih imala s čim da raspolažem na tek dobijenoj kartici, htela da za 6 dana obavim kupovinu koja me čekala dva meseca, provedem kvalitetno vreme sa Andjom, počistim svinjac od stana i od sebe. Above all, da spremim dobru klopu kad stignu finlandjani i napijem se sa njima, kvalitetno naravno.

Jbt, ja sam otelotvorenje Marvelovih super heroja u Frankenštajnovom obliku. Svi zajedno, pa kom ruka, kom noga a nekom poremećen bio sat.

Pakovanje za odsustvovanje od tri meseca nisam ni uračunala. Važno da sam strpala igračke, magične štapove, čarobni cvet i dva para slušalica. Odmor prestaje za nedelju dana, onda kreće ludilo sa razlikom da posle časova mogu da okvasim dupe u Jonskom moru. Zaboravila sandale, otišla u istom kaputu u kom sam obišla Finsku ne tako davno. Menjam sezone i vremenske zone kao donji veš. Očekivan je propust pojedinih, zaturenih letnjih rekvizita.

Ono što nisam očekivala a strefilo me kao neplanirana trudnoća sa porodjajem zipovano u 24h. “Bejb, ti i ja putujemo same u Sarandu, kolima.”

Aha.

Auto i ja imamo veoma kratko poznanstvo, nekih 60ak km posle granice. Dopali smo se jedno drugom, ne mogu da poreknem… ali još 300 km vožnje od toga 125 km lakat krivine i uspon od 1,027m kao i silazak do nivoa mora izazvalo je ping adrenalina o plafon. “Mogu ja to” mislim u sebi “auto je nov, sve automatizovano, vozila si i gore ture, piece of cake, Tanja! Na kraju krajeva, prošla si ovim putem i bila oduševljena, dobro ajd’… sa zadnjeg sedišta.” Moja sestra je hedonista u duši, mada joj se i po sajzu to isto vidi, tako da voli česte pauze, isprobavanje raznih specijaliteta, domaćih rakija, vina, uživanje u pogledu na mesto spajanja Jona i Jadrana, ljubaznosti i urodjenoj radoznalosti meštana, ali nekako pogubi inner sat baš kad nam je potreban. Ona bi da uživa a ja bih da odvozim te izazovne šestar puteve i napipam Sarandu. Ako može pre nego smrkne. Da je smrklo, smrklo je odavno kada smo ričnule destinaciju. Domaćin u Tirani pomogao je u tome brišući mi već skinutu aplikaciju mape Albanije pa smo je na o’ruk i nikakav wi fi skidali ceo sat u obližnjem restoranu. 

Tako da ako imate u planu vožnju do ove neodoljive rivijere imajte u vidu nekadašnje Petrovačko brdo i silazak do Jadranskog mora.. apgrejdid verzija.

Sledećeg dana sam se razlivala po krevetu ko friška porodilja povećih blizanaca, prirodan porodjaj u pitanju. Sestra obavljala nabavku namirnica i vraćanje mene medju žive. Bunila se čuka par dana sve u nadi “sA’ĆE frka, sa’će stres!” al’ jok, džaba, počeo odmor, morala da se adaptira i uspori.

I evo već mi nedostaje adrenalin. Luda žena.

 

The Llogara Pass (AlbanianQafa e LlogarasëGreekΣτενό Λογαρά) is a high mountain pass within the Ceraunian Mountains along the Albanian Riviera. It connects the Dukat Valley in the north with Himarë in the south. Orikum is the nearest city on the northern side of the pass and the village of Dhërmi in the south.

The Llogara Pass is also part of the Llogara National Park, which spans an area of 10.1 km2 (3.9 sq mi). In November 1912, during the Himara revolt a Greek unit was positioned on the Llogara in order to defend the region of Himara from Ottoman-Albanian attacks from the direction of Vlorë.

Pogled sa vrha Logare vredan hiljadudvadesetsedam metara. 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s