Ko se boji ovce još

Imam jednu želju. Veoma ostvarljive prirode u skoroj budućnosti. 

Da Andja nauči pisanje i čitanje. Onda ćemo ona i ja da komuniciramo bez obzira na kilometre i glupe nevidljive barijere koje su neke dokone mudonje povukle medju nama. I da ‘ladno ignorišemo prepreke u generacijama.

….

“Aj’ ti.. idi u naš lokalac i naruči kafu i štagodjoš uz.”

I ja odem.

Ceo balkon rezervisan za mene. Ceo svet, okrugli ili ravni samo za mene.

A ja razapeta. Na bezbroj ljudskih strana koje ne ne umeju ni sebe da definišu.

Nema veze. Ujutru je svejedno jasnije.

 

Uljuljkaš se u tri poteza na simpatičnu rimu i jebo si ježa u ledja.

Pogled s pete ulice.

Bilo mi daleko.

Sad nije.

Neko mora da razbija barijere.

 

Greeetings from Saranda!

20180607_100233

 

 

 

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s