Dawn in Saranda

Jedina izvesna stvar je početak i kraj. Neraskidivo vezani linijom koja sanja o beskonačnosti. Počeli. Ono izmedju. Završili. … Uljuljkani zaliv i ptice. Zvuk talasa i prvi ranoranioci sa rukama uvaljanim u brašno. … Ovaj gradić i ja. … Kraj je kada konačno shvatimo koga i šta pustiti iz života.   Advertisements

Saranda blues

Da se misli prenesu slovno, papirno, digitalno sve manja potreba. Nekako sve ostaje i postaje ugušeno i utihnuto. Jedan dan je saga dok je već drugog potpuno prazna stranica. Prolaznost kao pojam, koji bolno prihvatamo ili ne, dolazi u različitim oblicima. Meni lično, došla danas. Hiljadu kilometara udaljena od grada u kom sam rodjena. Jer […]

Avioni, autobusi&automobili

Na polici u kuhinji ponosno stoje nove šoljice za kafu sa predjenom kilometražom od 3K km.  Bez ijedne ogrebotine, hrabre keramičke ratnice iz kargo vojevanja žale za kancelarijskom stolicom koja je zbog svoje pete noge ostala demolirana i spakovana za sigurniji način transporta, uskoro. A boja joj na radost. Dan je četvrti od povratka. Uporedjivanje […]

Izgubljeni Ferdi

Koji je dan? Kuca odavno deveti mart. Ja još uvek u obeležju prethodnog dana i večeri. … Ne pamtim. “Šta?” Slobodne vikende. “Zašto?” Zato što sam freelancer. Enough is enough. Svako zaslužuje jedan slobodan vikend. Godišnje. … Ovo sam istipkala u restoranu dok se raspravljalo da li je bolje vino iz Argentine ili USA. Dok […]

Proleće i na sever sleće

Svako ima neku malu sobu. U prizemlju kuće, u potkrovlju, ispod stepenica, pored ulaza, iznad garaže il’ ambara. I ja imam malu sobu. Mada… Daleko je na severu. Jes’ mi malo nezgodno dok se dočepam nje, bogme i daleko, ali tu je, čeka. Kad maknem zavesu vidim glavni put, stari javor i posut šljunak koji […]

Time is everything but relevant

Ne znam kako i kada se ovo desilo. (1993) Evo juče bila inflacija i prazni rafovi a ti samo dete koje voli slatkiše i novu igračku (nema veze ako je i polovna). Još uvek osećam ulubljeno mesto na ramenu od težine magičnog ranca. U ogledalu i dalje stoji naramenica od modrice i težine gladnih očiju. […]

Resume

Naški rečeno, ja sam obična žena. Skroz, na skroz, obična. E kako ovu personu drugi vide to je već diskutabilno. Možda i nebitno u ovom trenutku. … Elem… Često se pitam, šta pokreće ljude? Da li te različite pete brzine vuku crtu izmedju? Koje “gorivo” troše? Kad ubace u rikverc? Kad skrenu..? … Od sledeće […]