Category Archives: beleške iz Bosne

Crtice sevdalinke second (hand) part

Periodični krugovi ili spirala? Ciklično ponavljanje bez uglova za posmatranje.
Lični utisak: Put kreće iz mesta koje ne podnosim, odnosno iz dela u koji se stalno vraćam i ljudima koje srećem. Sa predubedjenjem da je dovoljno roditi se tu i time stekneš patnju od viška superiornih gena. Jadni mi, provincijalci, ovako defektni bez stalnog boravka na ušću dve reke. Jebani kako nas ko stigne, neko iz zaleta, neko iz mesta. Ne, ipak nije ništa lično, samo mora tako kad god se zateknem tamo. Nije krivo mesto, krivi (mi) ljudi, to jest, neljudi.
Uspeli smo da izvučemo dupeta iz prestonice nakon 2 h. Još malo i stigneš na drugi kraj Evrope avionom. Ispred nas mladji par iz Holandije. Samo smo se značajno pogledale kada smo čule dobro poznat hrkljavi govor. I nasmejale. Hrkljali su do Sarajeva. Ja se utaknula u slušalice zbog alergije na odredjene jezike.
Sarajevska pasja žgadija na autobuskoj stanici čeka komad bureka i svi isti, kao da ih je neko vadio iz kalupa.
Čuvam torbe dok Katri obleće jedini bankomat u okolini.
“Mogu samo da pretpostavim koliko će me odrati za ovu sumu”-Ona (zabrinuto)
“Taman toliko da nam otkinu od ustiju dobru večeru u Neumu”-Ja (utešno)
“A da popijemo nešto dok ne stigne prevoz?” Jes glupo pitanje.
Suton i pokretne slike kroz staklo autobusa brišu višesatnu nelagodu cenjene nam pozadine. Škljocam ko mahnita, gde stignem i kako stignem. Nekad se prosto iznenadim šta zateknem na slikama.
Miris mora oseća se u Mostaru. Nije autosugestija, potpisujem. Vazdušnom linijom dva udisaja daleko.
“Ne, nećemo taxi, samo pitamo za adresu i hoćemo da upoznamo grad sa svim kesama, slomljenim koferom i ogromnim ruksakom.”
I onda umesto brze dobrodošlice i predaje ključa sledi jednosatno predavanje o Mostaru od strane vlasnika. Posle silnih godina nakon gradjanskog rata mi doživele bombardovanje informacijama, od toga gde se nalaze čuveni vinogradi (mostarska žilavka) do toga čime se on bavi i šta je studirao… on, njegova žena, mama, tata, brat… Sanjam tuš i laku letnju haljinu, pokušavam da mu stavim do znanja da za samo jedan dan boravka teško da ćemo most da obidjemo valjano, druge atrakcije da ne pominjem. Crta nam na mapi starog grada linije gde da idemo, da se nedajbože izgubimo.
“E ovde Vam je pab amera koji došao i ostao.”
(Živa nisam za američkim pabom na sred Bosne) Mrmlja Katri.
“Da Vas upoznam! Ovo su naše gošće sa Novog Zelanda!” Kud rekoh da sam iz Srbije…pročitale par knjiga neke naše postmoderne spisateljice (nešto na temu 1999. godine) i prešle pola globusa da obidju Balkan. Da vide šta? Život teče dalje. “Aha, pa kako je sada u Srbiji?” Pitanje je bilo postavljeno sa smeštanjem tužnjikave grimase, ono kao kad udariš malić u nogu od stola.
“Nikad bolje, crknite.”
Pustite me da omirišem ovaj gradić, da ga upijem u pore. Da zaboravim sirovi opstanak dok blenem kao tele u smaragdnu Neretvu. Da slušam, samo da slušam govor meštana i ćutim.
Nekad se nemušti jezik bolje razume. Pustiše me. Nas.

DSC04498DSC04505DSC04513

Mostar je pretrpan turistima sa svih strana sveta. Čuveni skokovi u vodu naplaćuju se kada dodje neka veća grupa. Čekale jednog lika da se bućne ali je njemu, očigledno, slava udarila u glavu pa je odugovlačio i cenjkao sa nemcima. Što reče Katri..ma živa nisam da čujem još jedno “glup!” u vodu. Ako niste znali Neretva spada u jednu od najhladnijih reka na svetu.

Cene…ujedaju za uši, a bogami i za novčanik. Kafa i slatkiši fer cena, inače bih još uvek prala sudove u maloj poslastičari… Verovatno sa desetak kila viška.

DSC04514

DSC04534

Ako želite ovakve slike ustanite oko 6 h, okvirno. Sačekajte konobara da otvori kafedžinicu neumiven i dobićete fotografije bez ljudi. Voila! Uzgred…nigde smešnijih lozinki za wi fi nego ovde. Ili je to, ipak, ljubak način izgovora koji sam čula više puta, vadeći se na čuveno: “Ne čuje baba, sine.”

DSC04521

DSC04528

DSC04529

U neko doba uspela sam da izvučem plavku iz hostela. Uz obećanje da je vodim na najbolju kafu na svetu i to bosu. Klizav teren stari kamen.

DSC04532

DSC04547

DSC04540

Crtice sevdalinke

“Gde ti, tu su i životinje.” Zapažanje na objavljene fotografije sa sveže završenog pretrčavanja Balkana.
Ispravka. Životinje su svuda ali ne prilaze svakom. Ljudi su za njih dosadne kreature. Pogotovo Koreanci u grupi koji slikaju i sopstveno govno kao potencijalni selfi. Imala sam utisak da nas prate tokom ovog malog ali ubitačnog putovanja samo da bi nam išli na živce. Nadam se da su konobari omastili brke jer ipak smo ponosni vlasnici Miki Maus novca. Volimo nule pa to ti je. Dok s druge strane nas dve dobile fraj piće. Domaće vino vrhunskog kvaliteta. I pozivnicu za druženje uz obavezan osmeh. Mada su prvo hteli da nam uvale najskuplju ribu sa menija. Mislili da smo pune para samo zato što pričamo na engleskom.

Nisam baš bila oduševljena zacrtanom rutom jer je značila, grubo sračunato, oko 2 hiljade km za nedelju dana. S obzirom na sve veći deficit memorije plašila se da ću nešto ispustiti iz vida. Nešto važno. Mada trenutno u sećanju obitava sam početak putovanja i ponovo slomljene nožice na koferu. Sve sa laptopom unutra. Preživeo je, ko bubašvabe radijaciju. Vozač Gea turs-a ne baš raspoložen za spiku, ali zato je imao saputnicu iza svog sedišta koja mu nije dala mira do Sarajeva. Ahaha, što mi ga bilo žao. A Zvornik lep gradić. Recimo dovoljno zanimljiv za vikend obilazak. Problem je bio prevrnuti godinu dana nevidjanja sa Katri i čekirati pejzaže, gradove, zelenilo, način gradnje, kanjone, ćuprije. Sreća da je patila od mamurluka prethodne noći pa su povremeno nastupale pauze.

Nekih mesec i po pre avanture čavrljale smo na skajpu i birale hostele, hotele i gradove. Koliko km odavde do onde, koja je cena ovog i onog hotela, gde prvo zanoćiti, koji prevoz itd. Ja bila zadužena za informacije zbog jezičke barijere. Sve uredno zapisano u malom notesu. I sve to lepo padne u vodu, informacije kao informacije, jer ko da gleda u notes kad mi oči ispadoše bleneći u nestvarno lepu prirodu. Ko god je darovao BiH kada je stvarao nije štedeo. Tako da na svako njeno pitanje kolika je udaljenost izmedju dva mesta nekako je dolazio moj odgovor 65 km. Bilo i meni čudno zašto tako dugo putujemo. Plavuša je skontala na poslednjem transferu…”Pa ti za sve kažeš 65 km”.

Cilj je bio u Mostaru popiti duplu bosansku kafu iz fildžana, rano izjutra kada nema turista i kada se mir opipa svim čulima. Sama. Pojesti baklavu u maloj radnjici nepromenjenog izgleda već decenijama. Slajdovati niz uglačane oblutke do mosta bez pada. Pričati s rajom. Kako mogu biti totalno drugačijeg mentaliteta od ostatka Balkana? Gde beru ljubaznost, čime hrane osmehe, koje sunce im greje duh pa su takvi kakvi jesu? Virus je znam, ubrizgaju i moraš opet tamo.

Nastaviću čim nadjem zaturen notes sa više puta 65 km.