Hush hush

Danas se ne piše. Danas se ćuti. Ne postoje pitanja. Ni odgovori. Nema sveta koji, uglavnom, ume da boli. Samo ćošak od glagola voleti osta’  da podseća Voleti je nikad dosta. Bye bye, Mimi ❤ Advertisements

Soul’s Blueprint

Gledam je kako se vešto šminka dok je auto u pokretu. Ruka navikla na truckanje vuče poteze oko umornih očiju. “Jbt, ista sam moja majka!” Drekne u pola molovanja. Ne pitam za konotaciju konstatacije. Možda je tako bolje. Onda shvatim da, i u tim retkim momentima ratničkog bojadisanja po sopstvenom licu, mogu u potpunom mraku […]

Grenier dans une petite

Letnja je noć. Ovde na brdu stalno duva neki zalutali vetar ponavljač. Začarale ga spirale serpentina u sred kotline i tako zbunjen ostao dahćući sebi za vrat. Prija. Dosadan jeste, ali prija njegovo mlaćenje prazne gradske slame. Ove noći posebno ga osećam dok se vučem uz zadnju uzbrdicu. Gledam sopstvenu senku razigrane kose i brojim […]

Serbian life for rent

Kaže meni moja Andja (4 god): “To nije kuća, to je Na Mokranjčeva!” Rasprava je tekla u pravcu izjedanja slatkiša koje smo pokupile u obližnjoj piljari. Na njeno: “Mogu sad da otvorim puc – puc?” odgovorila sam: “Kad stignemo kući”. I tresnula me mala istinom koju nisam pročitala ni u jednoj istorijskoj čitanki. Kako stan […]

Strune Duše

Verujte svojim snovima. To ste Vi u ogledalu. Znam. Deluje konfuzno videti se u nekom drugom izdanju. Raznižu se slike u bezbroj komadića slagalice. Trebalo bi složiti ih. Oblikovati odgonetku. A mi? Ukalupljeni. U norme koje su nam drugi dali, poklonili, usadili, presadili. Pa dodje San i pita nas šta bismo želeli. Pobrine se da […]

Alone (without u)

Cherry cigarilos I Prijatno slepilo Prošarano Udaljenim svetlima autoputa. Aprilska toplota Miluje smrznutu istinu. Skliznutu tu Na mom licu. Parira bezobzirno Prvoj borbenoj liniji Unutar pobesnelog flesha. Kao da se sav bol Slio u polipe, ciste, fibrome… Nimalo romantično. (But, that’s the truth) Pobesnela Ja. Obznanila ultimatum. Ovim mojim Prodornim Zelenim pogledom Bez teksta. Jer, […]

Play it again, Joe

Izlizane pesme znaju da legnu kada je ispod ruke koža koja prija. Stapajuća s dlanom. Ostave trag kao loše ušiven rez. Kao tekst urezan u pamćenje jer je otpevan ko zna koliko puta. Tebi, meni, svima Koji stradaše pod naletom Moje sirove impulsivnosti. Kao neko ko ljubomorno čuva novootkriven kontinent patuljastih bića, savršenih plivača po […]