Born as and in The Moonlight

Kada bi znao koliko puta sam ga pomenula dao bi nekom svom krateru moje ime. Onako, čisto zbog truda bezumnog kuckanja istih slova m, e, s, e, c, godinama već. Kada bi samo znao sa koliko me paklenih muka ustoliči svake četvrte nedelje, pomuti ovo malo mulja zdravog razuma na dnu staroga kontinenta. Pa budem […]

Every cloud has a silver lining

Zaključak na početku. Matematika i ja skor negativan u moju (ne)korist. Zilion puta pomenula u ovom mom javnom dnevniku. I demenciju kao buduću pošast. Pa se vadim time kad krenu prsti da svrbe. Tako sam se zabrojala što se tiče dana i noći provedenih ovde. A “ovde” je trenutno drugi dom sa ograničenim trajanjem. Isto […]

Without bells and whistles

Sećam se jednog posebnog razgovora od pre nekoliko godina. I jednog posebnog saveta. Izvetreo bi, verovatno vrlo brzo, poput stoprocentnog alkohola da se nije izmedju redova provukla jedna posebna rečenica. Malo malo, oživi i zazvoni Notr Dam negde u pozadini, ma zazvone božićni praporci usred juna. Nekako mi tudje misli i tudja percepcija mog bitstva […]

Hush hush

Danas se ne piše. Danas se ćuti. Ne postoje pitanja. Ni odgovori. Nema sveta koji, uglavnom, ume da boli. Samo ćošak od glagola voleti osta’  da podseća Voleti je nikad dosta. Bye bye, Mimi ❤

Soul’s Blueprint

Gledam je kako se vešto šminka dok je auto u pokretu. Ruka navikla na truckanje vuče poteze oko umornih očiju. “Jbt, ista sam moja majka!” Drekne u pola molovanja. Ne pitam za konotaciju konstatacije. Možda je tako bolje. Onda shvatim da, i u tim retkim momentima ratničkog bojadisanja po sopstvenom licu, mogu u potpunom mraku […]

Grenier dans une petite

Letnja je noć. Ovde na brdu stalno duva neki zalutali vetar ponavljač. Začarale ga spirale serpentina u sred kotline i tako zbunjen ostao dahćući sebi za vrat. Prija. Dosadan jeste, ali prija njegovo mlaćenje prazne gradske slame. Ove noći posebno ga osećam dok se vučem uz zadnju uzbrdicu. Gledam sopstvenu senku razigrane kose i brojim […]

Serbian life for rent

Kaže meni moja Andja (4 god): “To nije kuća, to je Na Mokranjčeva!” Rasprava je tekla u pravcu izjedanja slatkiša koje smo pokupile u obližnjoj piljari. Na njeno: “Mogu sad da otvorim puc – puc?” odgovorila sam: “Kad stignemo kući”. I tresnula me mala istinom koju nisam pročitala ni u jednoj istorijskoj čitanki. Kako stan […]