Neki ljudi daju sebe na kašičicu. Neki drugi, retki. Čuvaju uvek startovan motor bagera kojim obasipaju potrebe okruženja. Nisu sa iste planete. Nisu iz iste galaksije. Samo su im očekivanja približna. Prvi da uzimaju. Nezajažljivo. Drugi da daju. Nesebično. Dok se i bunar bez dna ne uda.
Kada malo bolje razmislim, kada uključim “veštinu iz mozga” što bi rekla Andja, sve(t) se vrti u nepovrat i povrat iz crne rupe. Bukvalno. I uvek se ispreči taj prokleti disbalans izmedju tasova levog i desnog ramena. Vuče crveni, al’ vuče i beli. Beskrajni šahovski remi nikada završen do kraja. … Keramičke posude neupotrebljene. Umesto […]
tanja3blog 