If, only, I could pray

Sećam se, kristalno jasno, svoje pokojne majke i njenog malog rituala u povečerje. Okrenuta ka pravoj strani sveta, tiho mrmljajući sebi u bradu, unakrsnog pokreta desnom rukom i dugo željeni mir na površini lica. Nije taj čin imao dugotrajni efekat. Uz njega, kao prilog uz ručak, odredjena pilula za hemijsku obmanu podsvesti. I tek onda, […]

Ženče

  Kupujem hleb na istom mestu već godinama, sa povremenim pauzama. Bacim neku šalu dok čitam umor na licima cura koje rade multitasking posao u maloj piljari. Loading pivo, sokove, vodu, cidere u desetak frižidera na plus beskonačno. Iz crveno alarmantno u plavo. “Moraš TO baš sada?” Okreće glavu da proveri da je niko ne […]

Born as and in The Moonlight

Kada bi znao koliko puta sam ga pomenula dao bi nekom svom krateru moje ime. Onako, čisto zbog truda bezumnog kuckanja istih slova m, e, s, e, c, godinama već. Kada bi samo znao sa koliko me paklenih muka ustoliči svake četvrte nedelje, pomuti ovo malo mulja zdravog razuma na dnu staroga kontinenta. Pa budem […]

Every cloud has a silver lining

Zaključak na početku. Matematika i ja skor negativan u moju (ne)korist. Zilion puta pomenula u ovom mom javnom dnevniku. I demenciju kao buduću pošast. Pa se vadim time kad krenu prsti da svrbe. Tako sam se zabrojala što se tiče dana i noći provedenih ovde. A “ovde” je trenutno drugi dom sa ograničenim trajanjem. Isto […]

Without bells and whistles

Sećam se jednog posebnog razgovora od pre nekoliko godina. I jednog posebnog saveta. Izvetreo bi, verovatno vrlo brzo, poput stoprocentnog alkohola da se nije izmedju redova provukla jedna posebna rečenica. Malo malo, oživi i zazvoni Notr Dam negde u pozadini, ma zazvone božićni praporci usred juna. Nekako mi tudje misli i tudja percepcija mog bitstva […]

Double Entendre

  Za odlazak na Veliko Plavo nije mi bila potrebna psihička priprema. Za povratak u duboki kontinent jeste. Kopala sam po ostacima na dnu da pronadjem zupčanik koji bi pokrenuo makar delić radosti zbog kratkovremenog boravka. Avaj. … Količina samosažaljivosti nemereljiva je. Pogotovo kod nekih rogatih stvorenja. U stanju su da, zarad sopstvene patnje, useru […]

Ko se boji ovce još

Imam jednu želju. Veoma ostvarljive prirode u skoroj budućnosti.  Da Andja nauči pisanje i čitanje. Onda ćemo ona i ja da komuniciramo bez obzira na kilometre i glupe nevidljive barijere koje su neke dokone mudonje povukle medju nama. I da ‘ladno ignorišemo prepreke u generacijama. …. “Aj’ ti.. idi u naš lokalac i naruči kafu […]