Čuo se ubrzan dah i ravnomerni ritam potpetica po pločniku. Vetar neprijatelj, terao je kosu na lice, u oči, da ne vidi kuda put vodi. Posrnula je na uglu, koleno je zagrebalo po ivici zida, glasno je jauknula i nastavila da trči. Senke prošlosti pratile su je kao izgladneli psi… Odjednom je stala i shvatila […]
Ima jedan hodnik. Dug. Svetlost dodaje svoje česte posete i odsustva. Nekada samo prigviri jednim okom. Volim da boravim tu, nema nepotrebnih komada nameštaja tako pogodnih za dobijanje modrica i ispalih kolena. Ima jedan hodnik ogledalo. Veliko. Sa manom. Ne mogu uvek da vidim pravi odraz. Ogledalo sa izraženom ličnošću. Nekim danima proletim pored njega […]
tanja3blog 