Monthly Archives: June 2013

Živeli i preživeli

Mali radio na stočiću preko puta peva neke od hitova osamdesetih. Povezan je kablom sa laptopom. Ja povezana sa stolicom i pogledom sa devetog sprata na draga brda koja zaštitnički grle moj grad. Stan nije mali ali dnevna soba ima prioritet nad ostatkom prostora. Spavamo na krevetu za jednu osobu. Poput dece na raspustu kod babe u provinciji.

Konačno je zaspao. Uzbudila ga Srbija. Za ostalo uzbuđavanje pobrinula se moja malenkost. Probala da objavim post nekoliko puta, bojkotovali me svi redom, net, mašina, raspoloženje i raspoloživost. Neće kad ja hoću. Pa dobro. Nekad će morati da hoće.

Možda sada.

Stavljala i neke oblake nad Poljskom, sa ćoškom od krila i zakrilca, nasmejano, brbljivo žensko od godinu dana i puno srce. To ostaje u riznici uspomena.

Krenuli smo od same startne linije, podsećajući se na naše matorce sa dva tanjira, dve kašike i viljuške, jednim stolom i dve stolice. Ima neku duboku vrednost kada postaviš na vagu života. Bez obzira na pre i posle.

U međuvremenu, komšije u liftu daju kratke časove jezika sa sve psovkama.

“Simpatičan ti ovaj olandez.”

“A šta tražite ovde?”

“Ko je koga priveo, ti njega ili on tebe?”

Ma trčimo po celoj Evropi dok se ne umorimo i odemo na Devičanska ostrva da gajimo banane.

Nikad ne znaju kad sam ozbiljna.

Ha.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Advertisements

Žena može biti sve, samo ne pribrana kada se pakuje

Polako ludim dok gazim crveni kofer. Kako da smestim 30 kila u tako malo prostor? A nisam arheolog po profesiji, niti ću biti u ovom životu. Digitalna vaga specijalno kupljena za merenje bagaža smrtni mi neprijatelj. Ni ne gledam šta mi pokazuje, opirem se. Čovekovo prokletstvo je poreklo od krtice. Džaba intelekt. Džaba evolucija i tehnološki napredak.

“Haha, bejbe, kad sledeći put dolaziš ponesi samo ručnu torbu.”

Eto, toliko ostalo iza mene.

Čuvena kosu vodka, koja se prodaje samo u Finskoj (ne znam razlog, znam da je odlična), od početnog litra u staklenoj flaši, spala je na pola litra u plastičnjaku. Štednja na gramaži.

Слика

Mister Cat je saglasan sa mojom konstatacijom. Mada se sinoć družio sa istom, oproštajnom, staklenkom Koskenkorva made in Finland, hik!

Hit večeri “Everybody wants to be a cat”. Meni: mladi krompirići 3 jevreja kilo, sveža mirodjija, haringa (navikla na ukus), puter i salata pripremljena po bakinom receptu. Mesto odigravanja: dvorište (tenda, psi, prolaznici i prijatnih 18 stepeni).

Wish me lucky journey!

So long, folks

Osećam se glupo, prazno i iznevereno. Isto toliko snosim deo krivice. Arhiva, društvo, sve se raspuklo ko prezrela lubenica ustajalog ukusa.

Nijedan podatak nije bio tačan. Kao i sve u mojoj zemlji završilo se na udaljenim povicima nekih malih ljudi. Čak su i mravi jača zajednica. Prilikom nedavne posete ostrvu srela sam se sa zadivljujućim prizorom. Džinovska vrsta mrava okupirala je mrtvo drvo i oformila dom. Siva boja nekadašnjeg bora dobila je obrise života.

DSC03002

Gostujem na severu još par dana, onda put pod točkove avionske. Čudan osećaj posle višemesečnog odsustvovanja od kuće. Da nije porodice ne bih nazad, sigurno. Uvek postoje veze koje te vuku tamo odakle si potekao.

Ispratila dačmena via land down under. “Ne ide mi se, radije bih s tobom za Srbiju.” Birokratija ne zna za milost. Što se mora, mora se. Ako se nacrtaju neke linije bićemo opet zajedno, ako ne, onda so long, my dear, it was pleasure to meet you in this life.

Zahvaljujući konekcijama obezbedila prevoze, krov nad glavom, manikir i ostale ženske gluposti. I mom best frendu koji se rastrgo od šetkanja po Nišu tražeći dovoljno pristojnih četiri zida za mene.

Severnjaci glumataju vodiče još uvek, duplo manje mesto od mog grada i troduplo više za videti i doživeti…

Слика

Слика

Слика

Слика

Слика