Ne volim kada pristojno u asocijacijama predje u glupo. Da je glupo videlo što i pristojno, stidelo bi se. Al’ je glupo. I za stid. I za vid. Ne volim kada rekla preleti u kazala. Lupa ti čvrge predškolsko dete Što sanja titule i komete. Za na zid. Ne volim začin na ljudski […]
A meni paket iz grada. Pao dogovor preko goluba pismonoše usputno zaboravljajući bitne stavke. Zbog hrane za životinjsku farmu ostala kratka za doručak neparnim danima. “Snadji se” To jedino i umem, onako, skroz profi. S’vajver, rasni, drusni, čupavi Snalazač. Na mom pustom ostrvu koje svakog dana zapljusne drugi okean. Kad mi koji po volji. Pustila […]
Desi se, ponekad, da mogućnosti gurnem u program za beli veš suvoparne svakodnevice i dobijem okraćene nogavice i tesne cipele. Kao žuljaju, kao ne mogu da prelaze iste razdaljine koje su gazile marševim korakom. Most puca, zemlja drhti, trava nema nameru da raste narednu deceniju, eeej. Da mi nije zdravog razuma u vidu podmlatka koji […]
Možda mi je neko, nekada, pomenuo nebulozu o misiji skrivanja na sopstvenom imanju. Možda sam ga eliminisala, nahranila mačke žilavim mesom, poslala u delovima na Antarktik ili, jednostavno, oterala u tri lepe. Ne sećam se. Moram da priznam da veoma prija zaboravnost što se tiče nepoželjnih životnih situacija. U svojim nastavcima “Da l’ sam pošla […]
“Ne diraj lozu, neka je polegla. Ako je sada podigneš spržiće je sunce.” Nekad iz pognutog stava sazri bolji plod. Prva za odvezivanje Svilenih niti stečenog. Sopstvene nesigurnosti koja nas odgurne u tudja naručja. Još nesigurnija. I kao domine padnemo. Druga za uzde besa Zarasle strmine ugašenog vulkana gde se ne vide oštre ivice skamenjene […]
U jednom od retkih bazanja po gradu kupila sam dva lista papira. Većih. Bez predstave šta će sleteti na njih i oživeti. U istoj ulici, pedesetak metara dalje našla perle u raznim bojama. I perje. Sa delimičnom idejom šta dalje s tim djindjuvama. Dan je bio sparan, mokar i težak. Idealan za gubljenje pojma sa […]
tanja3blog 