Prostrla je ova kotlina iskre na tamnom svodu. Svetlucav stolnjak preko okrugle Zemlje. Umirila vozove, autoput i vetar. Uspavala ljude i životinje. Pustila me da pirujem s tobom ove noći. Darovala nesebično sve ono što nam je otela tridesetprvog avgusta prošle godine. Postavila sam večeru. Od svega po nešto, da mezimo kao nekad. Kupila pivo. […]
U mom selu miševi vole da igraju u kolu. Iz prostog razloga jer ne mogu svi da budu kolovodje. Neki zaigra i na keca. Zamislim ih u kostimima Diznijevog tipa i čak izazovu osećaj simpatije. Mršavi, bucmasti, visoki, malecni, mrgudi i dobrice. Ima ih raznih. Da mi pojedu i zadnji ostatak džigerice, karakter mi ostaje […]
Zakopčao je poslednje dugme na crvenoj košulji i podigao glavu.Njegov odraz u ogledalu delovao je zadovoljno, radijantno šireći optimizam. Licu, osim osmeha, ništa nije bilo potrebno. Omiljen moto, inače, bio mu je “Smej se, time zbunjuješ neprijatelje”. Iako nije bio siguran u podatak da ih ima. Nehajno je zamahnuo prstima kroz kosu i stavio naočare. […]
Žurim. Imam zakazano u pola šest. Da nisam jela danas ne osećam. Da nisam svoja, takodje. Nameračile se neke tačke nebeske da me stopiraju. Još malo. Ja glavom kroz zid. Onaj od starovremske cigle. Manite se prošlosti. Osim tradicionalne veze, sve ostalo je čisto sranje. Odgovornost je operisana od sebičluka. Koji, ponekad, bude od koristi […]
Šta sve stane u 365 dana? Ne bi verovao šta prosečan ljudski organizam strpa u toliko dana i noći. Da možeš izračunati čega ima isto koliko i tebe nema, ne bi verovao. Tu je prva godina faksa, dovedena do kraja. I prva godina srednje.. tvoj je, ne ljuti se. I matora je, ubrzo, za tobom. […]
Prodoran zvuk alarma nije rezultirao prekidanjem drugog, prodornijeg zvuka hrkanja. Prvi, drugi, treći, dvadeseti po redu. Već je petnaest minuta do sedam. Negde, krajičkom svesti hvatao je svaki alert i nastavljao da hrče. Brojeći ih u donjem nivou uspavanog uma. Podigao je tromo desnu ruku ka licu, prevlačeći dlanom preko čela, očiju, nosa, usana. Svetlost […]
Onaj trenutak kada, negde iz dubine sopstva, postavite pitanje ” Ko sam ja? Šta tražim ovde? Baš ovde, na ovoj adresi, ovoj paraleli, planeti?” Ako se, bar jednom niste zapitali isto ne nastavljajte dalje čitanje. Zaboleće Vas. Ili, još gore, ostaćete ravnodušni. Zaista, ne znam šta je gore. Osetiti ubod u pleksusu ili nastavak doručka […]
tanja3blog 