Monthly Archives: April 2014

Remember this day..

Dogoreva mi cigareta baš na mestu gde sam se posekla otvarajući glupo pivo na grobu mog matorog. Poslušna i posle njegovog odlaska “donesi mi pivo i zapali cigaru” ne posustajem u svom dubokom uverenju da postoji energija i materija, jednom zajedno, jednom odvojeno, pa sad ko se tu snadje i pohvata, dobar je. Ostali, fck, izvini, oprosti, ne može se to sunuti u usta ko voda, pa kroz razne kanale direkt u mozak. Neće moći.

Niti mogu da obuzdam ovu ludu mačku koja pati od psihološkog poremećaja iliti podvojene ličnosti. Sve vreme glumi papagaja boraveći na mojim, nejakim ramenima istovrememo ispuštajući glasovne performanse poput navedenog stvora.

Danas sam uživala u jednom malenom koraku odrastanja. U delimično vedrom nebu iznad mog grada, sporadičnom vetru koji je glumio klimakterične napade vruće – hladno, iskrivljenom srpskom jeziku jednog dalekoistočnog strejndžera i njegovom hrkanju u zajedničkom taxiju. U spoznaji da jedva čekam povratak u osamu na ranču.

Hvatam sebe da pričam glasno, bez vidljivog sagovornika, negde na pola puta višekilometarske šetnje po gradu. “Dobro, pa to danas svi rade, jbg, došlo do pomanjkanja verbalnih ogledala.” Tešim sebe gurajući sluške jos dublje u uši.

Onda skroz odjebem utehu u momentu razgovora sa dotičnom felix devojčicom. “Baš nam je super ovako. Niti ja tebe razumem, niti ti mene. A volimo se do koske.”

Danas nisam uživala u par stvari. Jedna od njih je zaborav. Druga je namerno ignorisanje činjenica. Sve zarad olakšanja sopstvene krivice.

Eto. I zbog toga mi žao. Krst nosiš sam. Koliki god bio, nekom je i sto grama plastike mnogo pa se vuče po zemlji. Glumata žrtvu istovremeno krkajući prasetinu, give me a break.

Ljudi znani, neznani. Po rečima, očima, slikama, putem interneta ili lajv izvedbe, nebitno. Gluma je nekom majka, nekom maćeha. A iskustvo baba od koje sve naučiš, još dok si mali i nemaš pojma kako nastaju bebe.

Danas sam imala zadovoljstvo ponovnog vidjenja omiljenog fizijatra u ženskom rodu. Nikada nisam upoznala pozitivnije stvorenje od nje. U ovoj zemlji haosa, nereda i raskola nadješ nekog ko ti pruži pravu informaciju u pravom trenutku sa širokim osmehom. I ne traži ništa zauzvrat.

“Jesam ti rekla da je najbolji? (Smeh…misleći na hirurga) To što si vitka i zgodna dodatno poboljšava rezonovanje kolena prema tebi celoj. Zavela te pod “hitno”. Ništa ne brini. Ajmo malo estetiku da doteramo (smeh).”

Dotadašnje “blue mood” version nestalo je kao rukom odnešeno.

Sad da me pitaš šta se dogovorile, pojma nemam. Setiću se sutra.

Ono što ne izlazi iz glave je vreme za radikalne rezove.
Dogorelo kao cigareta s početka posta.

Advertisements

The chapter of my life

 

 

“Pisi, jebote!”
“Aha..”

Persona, komada jedan, mesto boravka privremeno (gde god da je), poznata po drecece crvenom koferu, crnom Mary Poppins amrelu I sirokom krugu obitavanja. Bezveze prkosno “teras inat samoj sebi” rekla bi matora, postavlja sebi ciljeve. No plans, sorry God, or whoever is above us, this time the laughter is mine, couse goals have no expiration date, prc.

Dakle, pisi. Nekoliko taurusa okupljenih oko mene, u trianglu koji je znan samo meni, cine uglove savrseno okruglim. Kako? Jbg, to samo ja znam. Dovoljno da me ucine nasmejanom, malo li je?

Razmak im savrsen, ritmican I energetski sklopiv.

Ali, sklapanje onoga sto se zavrti na zivotnom filmskom karuselu u recenice, ne ide bas tako glatko. Ni pauza od X vremena nista nije znacila, nastavili smo tacno tamo gde smo stali.

Opet mi je ponovio da pisem. Ponovili.

Meni dosadilo da mi je jedina inspiracija sopstveno, nesavrseno, nedovrseno, neispricano poglavlje.

Malo bih o njima, samo znam da cu to ostaviti, ipak, za neke buduce dokone veceri.

 

 

 

 

I zemlja je (kao) okrugla..

 

Uzimajuci (donekle) u obzir nerazumljivu zanesenost kotrljanjem lopte po veeeelikom zelenom polju I nirvanu, s druge strane gledanu, sa radzom tinejdzerkom i rock baladama… jednom recju, neuporedivo. Uz to, ide kamin sa puckajucim drvcima, udaljeni zvuci autostrade I kloparajuci vozovi… jos uvek dostupni. Ovde.

Trazi frend posao outside. Konsultuje mene. Uf. Prva greska. Aj’ nema veze, pomazem koliko je u mojoj sferi posibiliteta. Sve ono sto vidim, iskreno, ne svidja mi se. Sorry, frendovi blogovski, za povlacenje u mizeriju, ali realnost nam je takva.

Zato sto smo goMna, egoisticna. Cuvamo private, intimu, familiju, genetiku, a usputno, jebemo sve po spisku svima koji se ne slazu sa nama. Moram da priznam, vrlo smo kontradiktoran narod. Pripisite genetici, ona najlakse podnosi….

Elem, sezonski poslovi sirooom Europe. Bogme I sveta.

Savet…obavezni rekviziti za obavljanje dzoba: cizme, zbog paukova, rukavice: zbog trnovitog zbuna, voda: posao je…kako da prevedem ovo..iz-zedjujuci (jebo srpsku tastaturu), kacket: przi Sunce ko u paklu (izravno), suncane naocare: pod obavezno!

Pisala neka chick na svom blogu, bez linkova I ostale pomoci. Jednom recju, jeb’tese. Dala sam Vam osnovu. Sta ‘ocete vise?

Sto me podsetilo na skorasnje mukotrpno kopanje po diskovima operativnih sistema…Kako srbin resava problem…zove kuma, pa komsiju, pa servis, pa jebe mater svima redom, e onda procita uputstvo.

Buraz od tetke se udao u Svedskoj. Ne znam da li da mu cestitam.. ili izjavim saucesce.

Sve ovo nema veze jedno s drugim, a i to me zabole moja vrsnjakinja.

Enjoy the music.