Da Vam kažem nešto. Iz ličnog iskustva. More nas ne voli u julu i avgustu. Uopšte. Zgadimo mu se zbirno. A znate kad nas ono voli, onako izistinski? Kad smo toliko sami na plaži da nam zapamti navike. Uoči loše dane kad smo tmurniji od pulunaherenog neba, što od sivih oblaka, što od ostrvskih vrhova […]
Zaključak na početku. Matematika i ja skor negativan u moju (ne)korist. Zilion puta pomenula u ovom mom javnom dnevniku. I demenciju kao buduću pošast. Pa se vadim time kad krenu prsti da svrbe. Tako sam se zabrojala što se tiče dana i noći provedenih ovde. A “ovde” je trenutno drugi dom sa ograničenim trajanjem. Isto […]
Imam jednu želju. Veoma ostvarljive prirode u skoroj budućnosti. Da Andja nauči pisanje i čitanje. Onda ćemo ona i ja da komuniciramo bez obzira na kilometre i glupe nevidljive barijere koje su neke dokone mudonje povukle medju nama. I da ‘ladno ignorišemo prepreke u generacijama. …. “Aj’ ti.. idi u naš lokalac i naruči kafu […]
Objasnila bih ja Vama da sam uspela isto to i sebi. Neki ljudi su, sasvim prosto, rodjeni da u svemu traže nevidljivu dlaku. Ili sopstveni odraz u krivom ogledalu. Pa im posle nije dobro kada se pogledaju u pravom. … Gde sam ono stala? A da! Kod krajnjeg juga Albanije pa desno. Zaglavila se, namerno, tamo gde se mešaju grčki […]
Šetam fotografije sa jednog sajta na drugi. Da ih ovde pohranim. Obeležim im mesta znana. Da su samo slike pa ajd’, nego tušta i tma reči skupljenih i vezanih mornarskim čvorom. Nego.. nema veze. Ionako smo ovde tek jedan tren. Jedan beli oblak prosut preko nepreglednog neba. Raspline se i nestane dok mi brojimo dane. […]
Saranda je gradić u nivoima. Osvajaš ih postepeno sa dužim pauzama izmedju prelaza na viši nivo. Mito i Korupcija, drugari Balkana vladaju i ovde, tako da pojedine ulice završavaju ćorsokakom, a neke provalijom. Brdo valja oboriti zbog navalice turista. Hvala im što su pažljivi i ostavljaju znakove pored puta. Ali, čim se makneš iz promenadske vreve […]
Kada dovedete svoje telo do odredjene granice izdržljivosti ono se, jednostavno, navikne na sve te unutrašnje pomagače da bi preživelo. To se ja tešim zato što sam se osećala loše poslednjih nekoliko dana. Dok ne prizovem sećanje na dogadjaje koji su prethodili ovom mirnom moru. Htela sam da odradim što više da bih imala s čim […]
Eto. Nekom je tako sudjeno da mu dani nemaju raspored časova. Nema objava na društvenim mrežama o radosti vikenda, jer radni dani su čudna sorta. Radiš kad žareća lopta kaže “Dobro jutro!” Istoku. Ili ono čuveno pitanje: “Čime se baviš?” Bejb najviše voli kada je pitaju “Where are you from? I would like to greet […]
Usporiti u Svetu. Sa udaljenog balkona vidi se razvučen noćni smajli osvetljenog zaliva. Vidi se težak vazduh, tropski vreo i njegov dah polegnut po površini vode. Slow motion talasa, letnje želje zgusnute u desetak dana, u neke tudje bogove i vere, u sile i zavere, u so i sok lubenice. Seckam opranu zelenu salatu, hladim testeninu i otvaram kesicu kikirikija […]
“Piši brzo dok nije pao sneg!” “Kako o obalama, plažama i toploj morskoj vodi kad štipa mraz?“ Tako je to kada putujete u južnije krajeve u novembru. Iz kupaćih u vunene gaće. Hop! Vremenski uslovi nas istumbali, raspoloženi za grmljavinu, pljuskove, obrte u skraćene, sunčane intervale. Falio nam onaj pomereni zimski sat. Paradoks je naše […]
tanja3blog 